Podrži urbano pčelarstvo

Pčele – najvažniji insekt na planeti
December 6, 2019
Pomor u 550 košnica
May 6, 2020

Podrži urbano pčelarstvo

ŠTA JE URBANO PČELARSTVO?

Urbano pčelarstvo  podrazumeva držanje i održavanje košnica sa pčelama na ravnim krovovima zgrada, gradskim parkovima i dvorištima u gradu, ali možemo slobodno reći da je ono i pravi odgovor ekološki svesnih građana i društveno odgovornih kompanija i institucija, onih koji su prepoznali značaj pčele u ekosistemu, njenu ugroženost, i odlučivši da brinu o pokojoj košnici doprinesu očuvanju biodiverziteta biljaka, pčela i prirode. S druge strane, stalno imamo na umu, da je upravo pčela najznačajniji insekt, „odgovoran“ za oprašivanje neverovatnih 85% biljaka cvetnica i prirodno je da se razvoj urbanog pčelarstva vezao i za pokret lokalnih proizvođača hrane, danas sve više posvećenih organskoj proizvodnji i održivom razvoju. Slikovito, o neprocenjivoj ulozi pčela kao oprašivača raznovrsnih biljnih vrsta koje ljudi koriste u svojoj ishrani, govori podatak da su svaki treći zalogaj hrane, zapravo proizvele pčele.

Međutim, upravo je nestajanje pčela u poslednjih desetak godina, doprinelo tome da se sve više ljudi u gradovima bavi pčelarstvom.

 

Fotografija preuzeta sa: bup.rs

Kao mladi pčelari i članovi Beogradskog udruženja pčelara, zajedničkim snagama želimo da ovog leta animiramo sve građane i uz vašu pomoć od našeg grada napravimo malu oazu za naše vredne prijatelje pčelice.

 

Ništa bez gradova.  Međutim, trenutak je da naglasimo da koliko god sve ovo bio globalan problem, urbano pčelarstvo zahteva lokalnu akciju. Urbanom pčelarstvu je potreban grad. Drugim rečima, globalan problem nestajanja pčela kroz oživljavanje urbanog pčelarstva postaje lokalni izazov, a njegov turistički i zdravstveni aspekat dolazi u prvi plan. Predstavimo i neke gradove gde su košnice sa pčelama pri znamenitostima grada postale znamenitost per se.

Pariz, za razliku od Njujorka gde je čak  postojala zabrana držanja košnica sa pčelama, može da se pohavali dugom istorijom urbanog pčelarstva koja seže u 1856. kada su prve košnice postavljene u Luksemburšku baštu i osnovana prva pčelarska škola. Broj košnica vremenom opada da bi u poslednjih 20-ak godina urbano pčelarstvo u Parizu doživelo svoj procvat. Blagostanju „pariskih urbanih“ pčela doprinosi blaga, umereno kontinentalna klima, obilje zelenila, posebno drveća sofore, podrška nacionalne pčelarske organizacije, jasna i konkretna pravila za one koji drže košnice i zvanična zabrana upotrebe pesticida u gradu. Notr Dam katedrala, Muzej Orse, Kovnica novca, Velika palata, Pariska opera i brojne druge poznate zgrade Pariza mogu se pohvaliti svojim „rûches“ i pčelama koje su čak do tri puta produktivnije nego one u ruralnim sredinama i medom koji se prodaje po ceni od 15 evra.

Ljubljanski urbani pčelari odavno imaju izuzetno mesto u zaštiti životne sredine svoga grada, podršku raznih institucija (od Univerzitetske botaničke bašte do Fakulteta arhitekture) u realizaciji obrazovnih programa, a svojim projektom BeePathNet značajno su doprineli tome da Ljubljana ponese titulu Evropske zelene prestonice 2016. godine. Oslo je, još jedan grad, koji je uspeo da pažljivim planiranjem održivog razvoja, što je podrazumevalo i izuzetnu brigu o pčelama, postane Evropska zelena prestonica 2019.

Naravno, lista gradova koji su upisali i upisuju u svoju kartu razvoja urbano pčelarstvo je dugačka. Ovde ćemo samo spomenuti da je još 90tih godina 20. veka pravi „buzz on urban beekeeping“ počeo u Londonu. Danas se košnice nalaze na krovu Bekingemske palate, Prirodnjačkog muzeja, Galerije moderne umetnosti i brojnim drugim mestima, dok su londonska pčelarska udruženja na raspolaganju i građanima i pčelarima 24/7. Postavljaju košnice, skidaju rojeve, organizuju tribine za građane gde se može ponešto saznati o, na primer, imunologiji pčelinjeg otrova i, iznad svega, vode računa o obrazovanju budućih generacija i pčelara početnika o važnosti pčela.

Beograd  je grad na dve reke, Savi i Dunavu, sa preko 40 uređenih parkova i velikim brojem medonosnih biljaka, autohtonih i introduciranih biljnih vrsta. Pčelarski znalci rado ističu važnost lipe u razvoju i ishrani pčele, a lipov med je mnogima omiljen. U Beogradu cvetaju tri vrste lipe: sitnolisna, krupnolisna i srebrnolisna i to čak preko dva meseca. Tu su dalje prisutne sofora, katalpa, evodija, kelreuterija i druge izuzetno mednosne vrste.

 

Javite nam se da zajedno unapredimo urbano pčelarstvo u Beogradu!

 

Tekst preuzet sa: http://www.bup.rs/urbano-pcelarstvo/

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *