{"id":1271,"date":"2023-04-17T20:26:05","date_gmt":"2023-04-17T20:26:05","guid":{"rendered":"https:\/\/beecenter.rs\/?p=1271"},"modified":"2023-04-17T20:26:05","modified_gmt":"2023-04-17T20:26:05","slug":"api-pedagogija-i-api-turizam-duplicate-1258","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/madmed.rs\/bcnew\/2023\/04\/17\/api-pedagogija-i-api-turizam-duplicate-1258\/","title":{"rendered":"Prskanje biljaka u cvetu ?!"},"content":{"rendered":"

Kako pomo\u0107i p\u010delama?<\/h2>\n

Veliki problem p\u010delarima predstavlja po\u010detak prole\u0107a i cvetanje ratarskih i vo\u0107arskih kultura. <\/p>\n

I ako bi trebali da se raduju prole\u0107u i milionima cvetova oko nas, to ipak nije slu\u010daj kod p\u010dekara. <\/p>\n

ZA\u0160TO? <\/b><\/p>\n

Tema nije jednostavna za objasniti, te \u0107emo stoga preneti tekst na\u0161eg kolege Sini\u0161e Ilin\u010di\u0107a, za\u0161titara i p\u010delara.<\/p>\n

P\u010dele i za\u0161tita vo\u0107a<\/b><\/p>\n

Na prvi pogled p\u010delarstvo i za\u0161tita bilja izgledaju nespojivo. Na drugi pogled p\u010delari naj\u010de\u0161\u0107e malo znaju o za\u0161titi bilja, a ljudi koji se bave za\u0161titiom bilja malo znaju o p\u010delarstvu.<\/p>\n

I p\u010delarstvom i prakti\u010dnom za\u0161titom bilja istovremeno se bavim preko 25 godina. Imam oko hektar vo\u0107njaka u kome su p\u010dele. Vo\u0107njak, u kojem se nalazi razno vo\u0107e, prskam redovno, a p\u010dele su dobro, \u017eive i zdrave. Ovaj tekst je nastao na osnovu iskustva sakupljenog istovremenim bavljenjem p\u010delastvom i za\u0161titom bilja.<\/p>\n

\"\"
\n\"\"<\/p>\n

\n

Prskanje vo\u0107a tokom cvetanja.<\/p>\n<\/h2>\n

Umesto da se raduju cvetanju vo\u0107a i tome \u0161to \u0107e biti dosta polena za bolji razvoj p\u010dela, kako se pribli\u017eava cvetanje tako po\u010dinje da raste strah i zebnja da li \u0107e p\u010dele to pre\u017eiveti. I ovaj ose\u0107aj straha i neizvesnosti p\u010delara ne odnosi se samo na cvetanje vo\u0107a, ve\u0107 i na cvetanje maline, uljane repice, suncokreta, semenske lucerke… Do ovog straha nije do\u0161lo slu\u010dajno. Najve\u0107e \u0161tete i najve\u0107i pomori p\u010dela de\u0161avaju se ba\u0161 u periodu oko cvetanja biljaka. Kako do toga naj\u010de\u0161\u0107e dolazi?<\/p>\n


Prvo i osnovno pitanje je ZA\u0160TO SE VO\u0106E PRSKA U CVETU? Odnosno, za\u0161to se biljke uop\u0161te i prskaju…
Ljudi , \u017eivotinje i biljke se ne razlikuju toliko mnogo koliko to na prvi pogled izgleda. Svi smo mi deo prirode i moramo joj se prilago\u0111avati. Postoje mnoge opasnosti koje vrebaju iz spolje sredine. Najopasnije su bolesti. Kada se ostvare neki odre\u0111eni uslovi bolesti zara\u017eavaju svog \u201edoma\u0107ina\u201c bilo da je to \u010dovek, \u017eivotinja ili biljka. Ako se \u201edoma\u0107in\u201c ne odbrani od bolesti – nestaje.<\/p>\n

Koliko god da je priroda oboljevanja svih \u017eivih organizama sli\u010dna, toliko je odbrana od bolesti razli\u010dita. Klju\u010dna razlika izmedju ljudi i \u017eivotinja sa jedne i biljaka sa druge strane je u procesu ozdravljenja jer BILJKE NE MOGU DA OZDRAVE! Ljudi i \u017eivotinja mogu da ozdrave, ali biljka ne. Biljka spa\u0161ava svoj \u017eivot eventualnim odbacivanjem ili izolacijom svog obolelog dela. Kada se neki deo biljke razboli on naj\u010de\u0161\u0107e postaje neupotrebljiv. Zato je biljke najbolje prskati preventivno, pre nego \u0161to do\u0111e do zaraze.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\n

Kakve ovo ima veze sa p\u010delama i prskanjem u cvetu?<\/p>\n<\/h2>\n

Postoje bolesti koje zara\u017eavaju biljke isklju\u010divo u fazi cvetanja. Takva je, naprimer, Monilija. Ko\u0161ti\u010davo vo\u0107e se mo\u017ee 100 puta prskati pre cvetanja i 100 puta posle cvetanja, ali ako se ne za\u0161titi od monilije ba\u0161 u cvetanju gotovo je. Monilija \u0107e sigurno napraviti manju ili ve\u0107u \u0161tetu, u zavisnosti od uslova za zarazu. Jabu\u010dasto vo\u0107e se tokom cvetanja \u0161titi od Venturije i jo\u0161 nekih bolesti.<\/p>\n

Zna\u010di u prirodi postoje biolo\u0161ki razlozi za\u0161to se vo\u0107e \u0161titi tokom cvetanja.<\/p>\n

\n

A da li je prskanje tokom cvetanja dozvoljeno?<\/p>\n<\/h2>\n

Prema zvani\u010dnoj regulativi: \u201eZabranjeno je prskanje biljaka tokom cvetanja NEREGISTRIOVANIM sredstvima\u201c.
\nOvo pravilo se kod p\u010delara i vo\u0107ara tuma\u010di razli\u010dito. P\u010delar ovo shvata na ovaj na\u010din – \u201ezabranjeno je prskanje u cvetu\u201c. Vo\u0107ar \u0107e ovo razumeti potpuno druga\u010dije – \u201edozvoljeno je prskanje u cvetu registrovanim sredstvima\u201c.<\/p>\n

Sva pri\u010da oko prskanja u cvetu se svodi na jedno pitanje.<\/p>\n

Da li postoje sredstva koja su registrovana za primenu tokom cvetanja?<\/p>\n

Da, postoje sredstva namenjena za prskanje u fazi cvetanja i registrovana su kod nas. Ima ih preko dvadeset. To su fungicidi koji slu\u017ee za za\u0161titu vo\u0107a protiv bolesti. Nisu otrovni za p\u010dele i do sada nisu pravili probleme.
\nPa otkud onda trovanje p\u010dela u toku cvetanja?
\nIz samo jednog razloga. Zbog ljudske gre\u0161ke..
\nKoliko god da su sredstva protiv biljnih bolesti (fungicidi) vrlo malo opasni za p\u010dele toliko su sredstva protiv insekata (insekticidi) veoma opasni za p\u010dele.
\nInsekticidi su ti koji su najopasniji za p\u010dele. Insekticidi NISU REGISTROVANI za primenu u cvetanju (osim na bazi tauflavulinata, od kojeg su se nekada pravile letvice protiv varoe).<\/p>\n

I tu se de\u0161avaju najve\u0107e gre\u0161ke. Iz neznanja ili iz nekog drugog razloga poneki vo\u0107ar pome\u0161a bezopasni fungicid sa opasnim insekticidom i oprska svoje vo\u0107e u fazi cvetanja. Na ovaj na\u010din pravi trostruku gre\u0161ku.<\/p>\n

Prvo – pobio je opra\u0161iva\u010de (najvi\u0161e p\u010dele) i tako smanjio prinos.<\/p>\n

Drugo – neki insekticidi mogu sami od sebe da smanje oplodnju, odnosno stvaranje semenke u plodu. Takav zametak ploda otpada dve-tri nedelje posle cvetanja.<\/p>\n

Tre\u0107e \u2013 napravio je krivi\u010dno delo za koje mo\u017ee da odgovara.<\/p>\n

Jednostavno, treba jako paziti kada se radi sa insekticidima.<\/p>\n

Poruka p\u010delarima \u2013 prskanje vo\u0107a u fazi cvetanja je dozvoljeno i potrebno ali samo sa malim brojem fungicida koji su bezopasni za p\u010dele.<\/p>\n

Poruka vo\u0107arima \u2013 ne morate da volite p\u010dele ali su vam one veoma potrebne. Ne koristite opasne insekticide u fazi cvetanja. Sa malo pa\u017enje svi izbegavamo velike probleme. Ako ima mnogo rutave bube koristite insekticid bezopasan za p\u010dele na bazi Tauflavulinata.<\/p>\n

\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"<\/p>\n

Postoji jedan kriti\u010dan momenat u za\u0161titi vo\u0107a i p\u010delarstvu koji dolazi odmah posle cvetanja. Vi\u0161e trovanja p\u010dela dogodi se POSLE cvetanja nego u samom cvetanju. Za\u0161to?<\/p>\n


Odmah po zavr\u0161etku cvetanja vo\u0107ke formiraju plod. Novoformirani plod je mlad, mekan i so\u010dan i kao takav veoma privla\u010dan za insekte koji prouzrokuju crvljivost. Zna\u010di, odmah posle cvetanja vo\u0107e se mora za\u0161titi protiv crvljivosti. Dobar i iskusan vo\u0107ar \u0107e sa\u010dekati da cvetanje pro\u0111e i u momentu kada su insekti najopasniji upotrebiti insekticide.
Me\u0111utim, u tom periodu u vo\u0107njacima ima mnogo korova koji cveta (masla\u010dak, ho\u0107u-ne\u0107u, mi\u0161jakinja…itd), i koji su veoma privla\u010dni p\u010delama..

Prilikom prskanja precvetalog vo\u0107njaka insekticidima protiv crvljivosti te\u010dnost iz atomizera i sa kro\u0161nji pada na procvetali korov. Korov koji cveta postaje otrovan za p\u010dele.Tada se de\u0161ava naj\u010de\u0161\u0107e stradanje p\u010dela.
Ovaj detalj ve\u0107ina vo\u0107ara ne zna. Ni na jednom uputstvu za upotrebu ne pi\u0161e da prilikom prskanja sa insekticidima u vo\u0107njaku ne treba da bude korov koji cveta. I zbog tog detalja veoma \u010desto dolazi do pomora p\u010dela. Ne iz lo\u0161e namere, naprotiv. Ve\u0107ina vo\u0107ara pa\u017eljivo sa\u010deka da pro\u0111e cvetanje. Jednostavno,na korov koji cveta nikone obra\u0107a pa\u017enju.<\/p>\n

Poruka vo\u0107arima \u2013 u vo\u0107njaku treba redovno suzbijati korov. Ne sme biti korova u cvetu.<\/p>\n

Poruka p\u010delarima \u2013 pomozite i ovo objasnite vo\u0107arima. I uvek se setite da je ve\u0107ina vo\u0107ara veoma korektna i pa\u017eljiva.<\/p>\n

\u201eBolje spre\u010diti nego le\u010diti\u201c je stara mudrost, veoma primenjljiva za p\u010delarstvo i za\u0161titu bilja. Ne treba \u010dekati da nam sredinu u kojoj \u017eivimo i radimo ure\u0111uje neko drugi. Ve\u0107ina ljudi, bilo da se bavi p\u010delarstvom ili vo\u0107arstvo samo \u017eeli da mirno i normalno \u017eivi od svoga rada. Povezujte se i dogovarajte me\u0111usobno i direktno. Nemojte da ne poznajete svoga kom\u0161iju p\u010delara ili vo\u0107ara. Na ovaj na\u010din \u0107e se smanjiti broj slu\u010dajnih gre\u0161aka, a njih je vi\u0161e nego 80%.<\/p>\n

Na kraju ovog teksta evo nekoliko kratkih saveta koji poma\u017eu izbegavanju trovanja p\u010dela:<\/p>\n

1. Pre cvetanja ne bi trebalo koristiti sistemi\u010dne insekticide na bazi neonikotinoida i na bazi dimetoata. Njih biljke usvoje, prenesu do cveta i cvet se otvara otrovan. Gre\u0161ke sa dimetoatima su \u010deste u malinama.<\/p>\n

2. Tokom cvetanja koristite samo za p\u010dele bezopasne fungicide. NIKAKO INSEKTICIDE. Eventualno, ako ba\u0161 mora, insekticide na bazi Tauflavulinata.<\/p>\n

3. Posle cvetanja u vo\u0107njaku ne bi trebalo da ima korova koji cveta.<\/p>\n

TEKST PREUZET SA: https:\/\/www.agrotopvsg.rs\/saveti\/savet\/pcele-i-zastita-voca<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kako pomo\u0107i p\u010delama? Veliki problem p\u010delarima predstavlja po\u010detak prole\u0107a i cvetanje ratarskih i vo\u0107arskih kultura.  I ako bi trebali da se raduju prole\u0107u i milionima cvetova oko nas, to ipak nije slu\u010daj kod p\u010dekara.  ZA\u0160TO?  Tema nije jednostavna za objasniti, te \u0107emo stoga preneti tekst na\u0161eg kolege Sini\u0161e Ilin\u010di\u0107a, za\u0161titara i p\u010delara. P\u010dele i za\u0161tita vo\u0107a … Read more<\/a><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1283,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_crdt_document":"","footnotes":""},"categories":[4,5],"tags":[],"class_list":["post-1271","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-edukacije","category-kako-pomoci-pcelama"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/madmed.rs\/bcnew\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1271","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/madmed.rs\/bcnew\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/madmed.rs\/bcnew\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/madmed.rs\/bcnew\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/madmed.rs\/bcnew\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1271"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/madmed.rs\/bcnew\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1271\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/madmed.rs\/bcnew\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1283"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/madmed.rs\/bcnew\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1271"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/madmed.rs\/bcnew\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1271"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/madmed.rs\/bcnew\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1271"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}