AutoriStefan Stojanović Uroš Arsić
Ukoliko niste znali, gradovi su postali bezbednije mesto za život pčela od ruralnih sredina. Pitate se kako?
“Urbano pčelarstvo” prvi put se javilo u 19. veku, a u poslednjih deset godina je počeo intenzivniji razvoj tog koncepta, kada je u svetu uočeno ozbiljno izumiranje pčela.
Krovovi zgrada, dvorišta i druga mesta u gradovima postali su novi dom za pčele.
Možda vam sve ovo zvuči paradoksalno, ali odgovor je vrlo jednostavan – „urbane“ pčele nisu izložene otrovnim dejstvima pesticida i insekticida koji se koriste u poljoprivredi, a biljke koje tretiraju tako, u većini slučajeva, sadrže visoke količine pesticida koje pčelama štete.
Dom za milion insekata koji prave med nalazi se, verovali ili ne, u strogom centru Beograda – na Dorćolu. Ispod lavirinta ulica gradskog jezgra i galame iz kafića, smešteno je “utočište” za čak milion pčela.
Pored čuvenog dimnjaka toplane na Dorćolu i starih silosa bivšeg Žitomlina, ušuškano je 30 košnica.
Naši domaćini, braća David i Dario Mardešić iz beogradske firme „Mad Med“, studenti Poljoprivrednog fakulteta, su nam detaljnije objasnili o čemu se ovde zapravo radi.
„Ideja je da Beograd stavimo na mapu gradova koji brinu o ekosistemu i pčelama poput brojnih svetskih metropola (Pariz, Njujork, Beč…) u kojima se poslednjih godina veoma ubrzano razvija pojam urbanog pčelarstva. Osim toga, u gradu su pčele zaštićenije nego u ruralnim sredinama, nema pesticida koji su najveći neprijatelji pčela. Takođe, Beograd je pun medonosnih biljaka pa se očekuje i veći prinos meda nego na drugim lokacijama“, rekli su za MONDO.
„
Ceo članak pročitajte OVDE:
Izvor: mondo.rs
